Eksterni hard disk na kome imamo važne podatke je prestao sa radom – Ali bez panike! U slučaju da je disk još uvek ispravan, moguće je spasiti podatke pomoću raznih specijalizovanih softverskih alata, pod uslovom da znate šta radite. Kod mehaničkih problema savetujemo da ipak ne pokušavate sami, već da disk odnesite profesionalcima.
Izgubili ste podatke? To obično znači da ste zaboravili da napravite rezervnu kopiju (bekap). Kako to sad zvuči kao mantra, ali zaista je tako – najveći broj nas će ipak naučiti na svom primeru. Stara izreka kaže: “Koga je mleko opeklo, taj i u jogurt duva”! Velike su šanse da kada jednom izgubite podatke naučite svoju lekciju i redovno se bekapujete. Ali nemojte čekati da vam se to desi – uradite bekap ODMAH i radite ga redovno.
U slučaju da ste upravo izgubili podatke, guglali i našli ovaj tekst, neka to bude momenat gde vas „moj pokušaj“ opuštanja iritira, pa zatvarate prozor svog brauzera ili ipak priznajete sebi da ste sami krivi što niste na vreme napravili bekap i nastavljete dalje sa čitanjem…
Dakle, šta god da se dogodilo sa vašim eksternim diskom najvažnije je da ne pokušavate odmah sami da oporavite podatke. Poslednje što treba da uradite je da krenete sa rasklapanjem diska, skidanjem softvera koji je prvi izašao kad ste na Google-u ukucali “oporavak podataka” ili “spasavanje podataka” i momentalnim startovanjem tog softvera.
Pre nego što bilo šta drugo uradite prvo napravite listu podataka koji su vam neophodni. Provedite neko vreme istražujući na internetu tuđe primere. Ukoliko zaključite da je vraćanje podataka sa vašeg eksternog diska moguće uraditi u vašem domu, naravno u skladu sa sledom događaja koji je do gubitka i doveo, pokušajte!
Svaki pokušaj spasavanja izgubljenih podataka, od onih u kućnoj radinosti do onih u najsavremenijoj laboratoriji počinje sa dijagnostikovanjem kvara. Kako verujem da ne posedujete potrebnu opremu, alate ili posebne uređaje za testiranje firmvera, dijagnostikovanje kvara svodi se na osluškivanje diska nakon inicijalizacije i njegovom odzivu kod sistema. U slučaju da eksterni disk proizvodi neke čudne zvuke najbolje je da pokušaj spasavanja okončate pozivom nekog profesionalnog servisa za spašavanje podataka.
Ako je situacija takva da se disk inicijalizuje i prijavljuje sistemu, ali je pristup delu ili svim podacima otežan, nemoguć ili privremen, to je znak da je najbolje da pokušate sa kloniranjem diska. Kloniranje diska podrazumeva proces kreiranja identične kopije vašeg diska na novom disku. Ukoliko se proces kloniranja završi uspešno, veći deo posla ste završili i sve što vam je potrebno leži u aktiviranju adekvatnog softvera, čiju licencu uvek možete kupiti preko interneta. Izbor softvera zavisi od fajl sistema, cene, dostupnosti, itd. Neki su čak i besplatni, a odlično funkcionišu. Nije moje da sudim koji je hipotetički bolji i za šta (to je duga priča), pa se tom tematikom ovog puta neću ni baviti. Pretražite malo forume i izaberite onaj za koji smatrate da je u skladu sa vašim potrebama.
Sada je vreme da iskoristite listu koju ste na početku sastavili da selektujete vaše izgubljene podatke. Kopirajte ih naravno na neki novi disk, a stari disk nakon formatiranja možete koristiti ponovo ukoliko je ispravan ili ga reciklirati ukoliko je nesipravan.
U slučajevima kada je kloniranje diska nemoguće, a podaci su vam bitni, predlažem da ipak kontakirate specijalizovanu laboratoriju za spašavanje podataka koja poseduje adekvatnu opremu i uređaje posebno dizajnirane za ove potrebe, a koji nisu dostupni prosečnom korisniku. Imajte u vidu da ponovni pokušaji kloniranja mogu dovesti do još većih problema čak i u rukama profesionalaca. Dakle, vraćamo se opet na početak – samo ne paničite!
Da završim ipak optimistički, sa još jednom narodnom poslovicom – „Bolje sprečiti, nego lečiti“, što u ovom slučaju znači – najbolje je da redovno pravite bekap svojih bitnih podatka i usluge laboratorije za spašavanje podataka vam nikad neće zatrebati.
Izvor: www.datasolutions.rs
