Знамо ли ко све угрожава нашу приватност – Драган Ћосић
Прате сваку интернет посету

Када се подаци повежу са личним информацијама које уноси корисник могуће је конструисати детаљан профил потрошача

Нема сумње да су користи од примене савремених информационо-комуникационих технологија многобројне, али постоје и извесне ,,нежељене последице” њихове растуће употребе. Једна од њих тиче се угрожавања приватности. Савремене технологије омогућиле су свеприсутну и перманентну присмотру, формирање огромних база података, невероватно брз пренос личних информација широм света… Правни прописи се споро прилагођавају веома динамичном развоју савремених информационо-комуникационих технологија. Због тога се и воде широке расправе о реформи правног система како би се спречило нарушавање приватности.

Нагли пад цена и напредак у развоју опреме, у комбинацији са општедруштвеним циљевима као што су борба против криминала и тероризма, довели су до невероватно масовне употребе видео-надзора. Процењује се, наиме, да у савременој урбаној средини човек доживи и до триста снимања дневно од најмање тридесетак такозваних ЦЦТВ система. Велика Британија тренутно у томе предњачи. Само од 2004. до 2007. у овој држави је инсталирано око 4,3 милиона оваквих камера.

Овоме треба додати читав низ електронских система у којима се складиште информације чија злоупотреба може да доведе до нарушавања приватности. То су: електронски системи на граничним прелазима; електронски системи оператера мобилне и фиксне телефоније, који бележе податке о телефонским позивима и СМС-овима; електронски системи засновани на тзв. смарт картицама (све чешће, бесконтактне смарт картице) који се користе нпр. на рампама за наплату путарине или за контролу приликом уласка у поједине зграде; банкарски електронски системи који бележе и обрађују финансијске трансакције; електронски системи у здравству, образовању итд.

Комерцијализација јавних рачунарских мрежа довела је и до наглог пораста обима електронске трговине. Финансијске институције се све више ослањају на нове технологије, али њихова примена доноси и многе проблеме од којих је крађа идентитета један од веома актуелних. Крађом дигиталног идентитета могу да се баве: хакери, непоштени добављачи, бивши незадовољни упосленици итд.

Поред тога, на Интернету се може наћи обиље информација о познатим безбедносним пропустима. Простом употребом неког претраживача чак и просечан корисник рачунара може брзо да пронађе информације о томе како да ,,провали” у разне системе користећи уобичајене безбедносне пропусте. Нападачи могу и да ,,пробију” обезбеђење употребом такозваних аутоматских алата којима се ,,скенирају” мрежни системи: ако уоче ма какав пропуст у систему искористиће га да би неовлашћено приступили мрежи.

Компаније које се баве електронском трговином данас користе моћне технологије за прикупљање података које су у стању да евидентирају сваку посету одређеној интернет локацији, као и све акције потрошача на тој локацији. Када се овакви подаци повежу са личним информацијама које је корисник дужан да унесе приликом регистрације могуће је конструисати детаљан профил потрошача који ће садржати податке о производима који га интересују, о његовим навикама у куповини итд. Овоме треба додати да компаније које се баве електронском трговином у почетку углавном имају проблема са профитабилношћу па су заинтересоване за прикупљање информација о потенцијалним потрошачима. Дешава се да информације о потрошачима буду предмет продаје другим компанијама, а забележено је и то да компаније које су пред банкротством продају информације о својим клијентима другим компанијама. Због природе Интернета као јавне рачунарске мреже потрошачи не могу знати које су информације о њима прикупљене и како ће те информације касније бити злоупотребљене. Управо је то један од разлога због којег многи потрошачи нису спремни на он-лајн трговину.

Компаније које се баве електронском трговином на Интернету схватиле су овај проблем, а у недостатку одговарајућег регулаторног окружења многе од њих су почеле јавно да публикују своју политику заштите приватности потрошача. Америчка Федерална комисија за трговину је, међутим, открила да се врло мали број компанија придржава властитих стандарда заштите приватности потрошача.

Досадашњи раст електронске трговине говори о томе да недовољна безбедност и приватност трансакција на Интернету за многе није проблем. Ипак, ради се и на заштити потрошача, заснованој на дигиталним потписима, дигиталним сертификатима итд. тако да се успон дигиталне економије тек очекује.

*Проф. др, Београдска висока школа струковних студија
Драган Ћосић
објављено: 07.03.2011 u „POLITIKA online“